Pojam "martingale strategija" traži pogled na novac za klađenje. Mnogi igrači ne gube novac zbog loših procena, već zbog uloga koji ne odgovaraju budžetu: jedan veliki tiket posle serije poraza briše nedelje strpljive igre. Upravljanje novcem namenjenim klađenju zato je važnije od izbora parova. Pregled prolazi kroz pojam bankrolla, određivanje uloga, jedinice i razlog zbog kog sistemi nalik martingalu obećaju više nego što daju.
Bankroll management znači upravljati novcem koji je unapred izdvojen isključivo za klađenje. Sam bankroll je taj iznos, novac čiji gubitak ne dira račune, ušteđevinu ni kućni budžet i koji se ne puni kreditom ni pozajmicom. Iz njega se računa svaki ulog, pa jedan loš dan ne može da isprazni ceo iznos. Kada se bankroll potroši, klađenje staje do sledećeg meseca. Kad naraste, ulog prati rast polako i srazmerno, bez skoka posle jednog krupnog dobitka.
Martingale strategija nalaže da se posle svakog poraza ulog udvostruči, pa prvi dobitak vraća sve gubitke i donosi zaradu od početnog uloga. Problem je u nizu poraza: posle sedam uzastopnih promašaja ulog je sto dvadeset osam puta veći od početnog, a kladionica ima najveći dozvoljeni ulog. Serije od sedam poraza na kvotama oko dva nisu retkost u toku sezone. Martingale ne menja maržu, samo zamenjuje mnogo malih dobitaka za retke, ali razorne gubitke celog bankrolla.
Formula zavisi od procene prednosti koju igrač ne može tačno da zna. Precenjena prednost vodi prevelikim ulozima, pa se igra četvrtina ili polovina predloženog iznosa.
Jedinice čine rezultat uporedivim bez obzira na veličinu bankrolla i odmah pokazuju svako odstupanje od plana uloga u evidenciji.
Posle sedam uzastopnih poraza ulog je sto dvadeset osam puta veći od početnog, a kladionica ima gornju granicu uloga. Mali dobici se menjaju za retke, ali razorne gubitke.
Obično od jedan do pet odsto, zavisno od sigurnosti u procenu i visine kvote. Veći ulog na višu kvotu samo brže prazni račun.