Pojam "pravila za bankroll" traži kratak pregled visine uloga. Mnogi igrači ne gube novac zbog loših procena, već zbog uloga koji ne odgovaraju budžetu: jedan veliki tiket posle serije poraza briše nedelje strpljive igre. Upravljanje novcem namenjenim klađenju zato je važnije od izbora parova. Ovaj pregled objašnjava šta je bankroll, kako se određuje ulog, šta su jedinice i zašto sistemi poput martingala obećavaju više nego što mogu da isporuče.
Jedinice u klađenju su način da se ulog izrazi nezavisno od iznosa. Jedna jedinica je obično jedan odsto bankrolla, pa tiket od dve jedinice znači dvostruko veći ulog od uobičajenog. Tako se rezultati mogu porediti: plus deset jedinica znači isto i uz hiljadu i uz sto hiljada dinara. Jedinice sprečavaju i skrivene skokove uloga, jer svako odstupanje od plana odmah se vidi u evidenciji. Tipster bez rezultata u jedinicama i kvotama najčešće nema čime da se pohvali.
Pravila za bankroll su jednostavna, a teško se poštuju. Po tiketu se najčešće ulaže od jedan do pet odsto bankrolla, prema sigurnosti procene i visini kvote. Veći ulog na višu kvotu nije hrabrost, već brži put do praznog računa. Niz poraza nije razlog za veći ulog radi povraćaja, a niz dobitaka ne dozvoljava prelazak zadatog procenta. Sva pravila se zapisuju pre prvog tiketa, dok odluka nije pod uticajem rezultata.
Obično od jedan do pet odsto, zavisno od sigurnosti u procenu i visine kvote. Veći ulog na višu kvotu samo brže prazni račun.
Formula zavisi od procene prednosti koju igrač ne može tačno da zna. Precenjena prednost vodi prevelikim ulozima, pa se igra četvrtina ili polovina predloženog iznosa.
Samo iznos čiji gubitak ne ugrožava račune, štednju ni porodični budžet. Taj novac se odvaja unapred i koristi isključivo za klađenje.
Jedinice čine rezultat uporedivim bez obzira na veličinu bankrolla i odmah pokazuju svako odstupanje od plana uloga u evidenciji.