Појам "martingale стратегија" тражи поглед на новац за клађење. Многи играчи не губе новац због лоших процена, већ због улога који не одговарају буџету: један велики тикет после серије пораза брише недеље стрпљиве игре. Управљање новцем намењеним клађењу зато је важније од избора парова. Преглед пролази кроз појам bankrolla, одређивање улога, јединице и разлог због ког системи налик martingalu обећају више него што дају.
Bankroll management значи управљати новцем који је унапред издвојен искључиво за клађење. Сам bankroll је тај износ, новац чији губитак не дира рачуне, уштеђевину ни кућни буџет и који се не пуни кредитом ни позајмицом. Из њега се рачуна сваки улог, па један лош дан не може да испразни цео износ. Када се bankroll потроши, клађење стаје до следећег месеца. Кад нарасте, улог прати раст полако и сразмерно, без скока после једног крупног добитка.
Martingale стратегија налаже да се после сваког пораза улог удвостручи, па први добитак враћа све губитке и доноси зараду од почетног улога. Проблем је у низу пораза: после седам узастопних промашаја улог је сто двадесет осам пута већи од почетног, а кладионица има највећи дозвољени улог. Серије од седам пораза на квотама око два нису реткост у току сезоне. Martingale не мења маржу, само замењује много малих добитака за ретке, али разорне губитке целог bankrolla.
Формула зависи од процене предности коју играч не може тачно да зна. Прецењена предност води превеликим улозима, па се игра четвртина или половина предложеног износа.
Јединице чине резултат упоредивим без обзира на величину bankrolla и одмах показују свако одступање од плана улога у евиденцији.
После седам узастопних пораза улог је сто двадесет осам пута већи од почетног, а кладионица има горњу границу улога. Мали добици се мењају за ретке, али разорне губитке.
Обично од један до пет одсто, зависно од сигурности у процену и висине квоте. Већи улог на вишу квоту само брже празни рачун.