Појам "правила за bankroll" тражи кратак преглед висине улога. Многи играчи не губе новац због лоших процена, већ због улога који не одговарају буџету: један велики тикет после серије пораза брише недеље стрпљиве игре. Управљање новцем намењеним клађењу зато је важније од избора парова. Овај преглед објашњава шта је bankroll, како се одређује улог, шта су јединице и зашто системи попут martingala обећавају више него што могу да испоруче.
Јединице у клађењу су начин да се улог изрази независно од износа. Једна јединица је обично један одсто bankrolla, па тикет од две јединице значи двоструко већи улог од уобичајеног. Тако се резултати могу поредити: плус десет јединица значи исто и уз хиљаду и уз сто хиљада динара. Јединице спречавају и скривене скокове улога, јер свако одступање од плана одмах се види у евиденцији. Типстер без резултата у јединицама и квотама најчешће нема чиме да се похвали.
Правила за bankroll су једноставна, а тешко се поштују. По тикету се најчешће улаже од један до пет одсто bankrolla, према сигурности процене и висини квоте. Већи улог на вишу квоту није храброст, већ бржи пут до празног рачуна. Низ пораза није разлог за већи улог ради повраћаја, а низ добитака не дозвољава прелазак задатог процента. Сва правила се записују пре првог тикета, док одлука није под утицајем резултата.
Обично од један до пет одсто, зависно од сигурности у процену и висине квоте. Већи улог на вишу квоту само брже празни рачун.
Формула зависи од процене предности коју играч не може тачно да зна. Прецењена предност води превеликим улозима, па се игра четвртина или половина предложеног износа.
Само износ чији губитак не угрожава рачуне, штедњу ни породични буџет. Тај новац се одваја унапред и користи искључиво за клађење.
Јединице чине резултат упоредивим без обзира на величину bankrolla и одмах показују свако одступање од плана улога у евиденцији.