Martingale стратегија тражи дупли улог после сваког пораза, како би први добитак вратио све изгубљено и донео зараду од почетног улога. Слаба тачка је низ пораза: седам промашаја заредом подиже улог на сто двадесет осам почетних, а кладионица има горњу границу улога. Серије од седам пораза на квотама око два нису реткост у току сезоне. Маржа остаје иста; martingale само мења много ситних добитака за редак, али потпун губитак bankrolla.
Келијев критеријум је формула која улог везује за предност играча: што процењена вероватноћа више надмашује ону из квоте, улог је већи, а без предности улог не постоји. На папиру даје најбржи раст bankrolla, у пракси зависи од процене коју играч не може тачно да зна. Прецењена предност води до превеликих улога и наглих падова. Зато се у клађењу користи део Келијевог улога, обично четвртина или половина, а многи играчи остају при фиксном проценту.
Bankroll management је управљање новцем који је унапред одвојен само за клађење. Bankroll је тај износ: новац чији губитак не угрожава рачуне, штедњу ни породични буџет, и који се не допуњује кредитом ни позајмицом. Из њега се рачуна сваки улог, па један лош дан не може да испразни цео износ. Потрошен bankroll значи паузу до наредног месеца. Када нарасте, улог расте споро и сразмерно, а не скоковито после једног великог добитка.