Уз појам "келијев критеријум" иде кратак преглед висине улога. Новац се чешће губи због улога превеликих за буџет него због лоших процена: један крупан тикет после низа пораза поништи недеље стрпљења. Зато је брига о новцу за клађење важнија од самог избора парова. Овај преглед објашњава шта је bankroll, како се одређује улог, шта су јединице и зашто системи попут martingala обећавају више него што могу да испоруче.
Bankroll management је управљање новцем који је унапред одвојен само за клађење. Сам bankroll је тај износ, новац чији губитак не дира рачуне, уштеђевину ни кућни буџет и који се не пуни кредитом ни позајмицом. Из њега се рачуна сваки улог, па један лош дан не може да испразни цео износ. Потрошен bankroll значи паузу до наредног месеца. Када нарасте, улог расте споро и сразмерно, а не скоковито после једног великог добитка.
Келијев критеријум је формула по којој улог зависи од предности играча: што процењена вероватноћа више надмашује ону из квоте, улог је већи, а без предности улог не постоји. На папиру даје најбржи раст bankrolla, у пракси зависи од процене коју играч не може тачно да зна. Прецењена предност значи превелике улоге и нагле падове. Зато играчи узимају само део Келијевог улога, најчешће четвртину или половину, или остају при сталном проценту.
После седам узастопних пораза улог је сто двадесет осам пута већи од почетног, а кладионица има горњу границу улога. Мали добици се мењају за ретке, али разорне губитке.
Само износ чији губитак не угрожава рачуне, штедњу ни породични буџет. Тај новац се одваја унапред и користи искључиво за клађење.
Споро и сразмерно новом износу, никада скоковито после једног великог добитка, и никада преко процента договореног пре првог тикета.
Пре првог тикета, док одлуку још не води резултат. После серије пораза или добитака записана правила чувају улог од наглих промена.
Не сме. Када се bankroll потроши, клађење стаје до следећег месеца, а позајмљен новац никада не улази у износ за игру.